Kada krene jesen ja uvek izgovorim rechenicu zbog koje kasnije zazalim : "jedva chekam zimu!" Ali tad uopshte ne razmishljam koliko zimi moze da bude hladno, da iako volim sneg, meni se ne izlazi iz mog sklonishta.
Tada chesto u ove zimske hladne dane ja pustim mashti na volju pa krenem da radim naj interesantnije stvari kojih mogu da se setim. Al' naravno moraju da budu u kucji. I radim sve ono za shta preko cele godine nemam vremena.
Ove zime recimo mi je bilo naj zanimljuvije da pravim nov raspored u kucji, i sve sam ispomerala. Zatim mi je palo na pamet kako nemam dovoljno veeelikih jastuka za sedenje na podu, pa sam reshila da ih ne kupujem nego sama da ih sashijem. A znate i sami da kad neshto krenete da radite sami to mozete da pretvorite u neverovatnu zabavu. I tako sam pravila josh mnogo razlichitih sitnica i sredjivala mnoge ne sredjene stvari, naravno kod kucje.
Ali ova zima mi je donela najvishe vremena za chill. Za odmaranje, slushanje muzike i naravno poslednje a najvaznije sviranje gitare.
Dodje trenutak dana kada je uzmem u ruke, opustim se i krenem... Melodije me lagano odvode u neki novi svet u kom nema mesta za druge ljude, u kom je samo ona, Njeno Velichanstvo Muzika...
Skoro uvek kad krenem da sviram ja lagano krecjem od nekog neznog akorda koji me uvodi polako ali sigurno u neka druga vremena, u neke druge svetove, i neke druge dogadjaje.
Verovatno znate kako se osecjate dok chitate neku mnogo dobru knjigu u chiji ste svet skoro ushli, pa vam je zao da izadjete iz te priche, zao vam je kad se zavrshi, i skoro ni jedna svar vas ne moze odvojiti od nje dok ne dodjete do samog kraja...
E pa tako se ja osecjam i dok sviram gitaru... Mozda malo drugachije jer nema odredjenog kraja, pa morate sami da presechete da bi zavrshili sa sviranjem,a to je jako teshko...
Pa chak i kad prestajem da sviram, to ne radim naglo. Nego polako, lagano pesmu privodim kraju, i dok to radim sve sam tisha... A kada se pesma zavrshi ostanem tako zatvorenih ochiju u jednom polozaju dok sasvim ne predjem u realnost...
Krenula sam sa tim koliko zazalim kad izgovorim da jedva chekam zimu, a sad... Negde usput sam se setila koliko je zima ustvari divna i koliko mi donosi vremena za divne stvari...
