mrak

Ponekad kad pogledam unazad, ne mogu a da se ne pitam ko sam ja?
I da li sam negde usput izgubila sebe? I ako jesam, gde? U kom trenutku?
Bila sam jedna potpuno drugachija osoba... Puna zivota, naivna i srecjna...
Mozda sam bila samo dete i to je kad tad moralo da nestane... Ali stanem
i zapitam se da li su me losha iskustva promenila... Da li su samo losha
iskustva uticala da postanem osoba koja konstantno nosi oklop oko sebe,
shtit koji ne zelim da skinem da ne bi opet bolelo. Josh uvek boli... Ali
samo u tishini moje sobe, i samo stare rane. Nove nemam. I ne dozvoljavam
da ih iko napravi. Nekad mi se chini da sam previshe toga prezivela za
kratko vreme da je ostavilo trajni uticaj na moj zivot. Nekad sam znala
da sam dobra osoba, a sad vishe ne znam ima li necheg dobrog u meni.
Kad se pogledam u ogledalo sad ne vidim ono isto shto sam videla pre
par godina... srecju... sada vidim samo povrshinu i mrak iznutra koji niko
osim mene ne vidi... Zbog chega ne vide ne znam.. Mozda zato shto
nikome ne dopushtam da vidi. Verovatno se plashim da cju ih mrakom oterati
jer ljudi ne vole mrak, pa i ja navlachim masku svetlosti. Postoji samo par
osoba koje znaju da je to samo maska, i koje me potpuno znaju. Jedna od
njih nije vishe u mom zivotu i to je teshko ali ponos je jachi od bola. A
druga me voli takvu kakva sam. Mrachna, tuzna i ne sigurna. Drugi ne
znaju. Ne zelim ni da saznaju. Plashim se da cju bez njih ostati ako im
pokazem svoje pravo lice. Ni oni koji bi trebali da me poznaju, ne znaju
moja osecjanja. Znaju samo ono shto je na povrshini. A mozda znaju
samo ne zele da priznaju vecj samo ignorshu. Za sve ove godine gde sam
trebala sticji? Gde sam trebala biti? Ne bole me nove greshke, ne mogu da
me bole... Nije mi stalo do njih.. Nekad mi se chini da nikad vishe necje
boleti zato shto sam zashticjena, ali taj mach ima dve oshtrice... Necju
vishe ni osetiti iskrenu radost. Ustvari... Mozda... Negde... Neko...
Nekad... Uspe da porushi ovaj zid, ciglu po ciglu... Moze chak i
nekom eksplozijom ceo da srushi... I pomogne da opet osetim svetlost
u ochima... Toplinu u dushi... Samo strahujem da znam ko je ta osoba...
I ne chini mi se mogucje da cje se to desiti... I zbog toga cju ceo zivot
ziveti sa tamom u srcu i osmehom na licu....